Цела Србија 1

Омогућити несметано кретање дивљим животињама

Сваки нови аутопут, брза саобраћајница или пруга је за нас веза, а за дивље животиње — зид.

Срна, медвед, вук или јазавац не знају за катастарске границе; они се вековима крећу истим стазама до воде, хране и партнера за парење. Кад тај коридор пресечемо оградом и четири траке асфалта, добијамо две ствари: мртве животиње на путу и слупане аутомобиле, и, дугорочно, изоловане популације које се не могу мешати и које полако нестају. Ово није зелена романтика — то је и питање безбедности возача, јер судар са дивљачи на 130 км/х није ситница. А код нас се то системски занемарује: пропис постоји, Правилник о специјалним техничко-технолошким решењима која омогућавају несметану и сигурну комуникацију дивљих животиња („Сл. гласник РС“, бр. 72/2010) предвиђа еколошке мостове, наменске пролазе, тунеле, пропусне цеви и усмеравајуће објекте — али у пракси се ти пролази цртају на папиру, граде ретко и често на погрешним местима.

Предлог је да се на свакој новој и постојећој саобраћајници која сече шумска и ловна подручја на одређеном растојању граде прави еколошки прелази — зелени мостови преко пута са земљом и вегетацијом, или довољно широки подвожњаци и продужени вијадукти — и то тамо где животиње стварно прелазе, што се лако утврди праћењем и подацима ловачких удружења о страдању дивљачи.

Омогућити несметано кретање дивљим животињама

Животиње Национални предлог

Коментари

Још нема коментара. Пријавите се и започните разговор.